Недавно разговарали смо о акцијама које су предузете по ГитХуб на Марак Скуирес налогу, главни аутор Факер.јс који је покварио и уклонио библиотеку почетком јануара, што је навело ГитХуб да предузме неку акцију која је поделила заједницу.
Али сада се пројекат вратио на веб као пројекат заједнице, као ГитХуб спремиште за нови пакет факер.јс је креирано и тим од осам супервизора је састављен да управља пројектом отвореног кода убудуће.
Поред тога, јавни Твитер налог је такође креиран за комуникацију са заједницом ЈаваСцрипт библиотека. У међувремену, Скуиресовом профилу који је ГитХуб очигледно суспендовао може се поново приступити.
Често то чујемо тешко је прикупити средства за развој пројеката отвореног кода до те мере да се каже да је „отворени извор дестинација која не генерише новац“.
Програмер библиотеке факер.јс отвореног кода недавно је учинио све што је било могуће да уништи факер.јс које је развио због тешкоће монетизације. У једном од ГитХуб постова програмера од новембра 2020. Он је навео да више не жели да ради бесплатно. „Уз дужно поштовање, више нећу подржавати Фортуне 500 (и друге мање компаније) својим бесплатним радом“, рекао је он.
„Искористите ово као прилику да ми пошаљете шестоцифрен годишњи уговор или да одвојите пројекат и да неко други ради на томе. Вероватно није добио повољан одговор на свој захтев, због чега је почетком јануара покварио две библиотеке које је сам дизајнирао, фацкер.јс и "цолорс.јс", што је нанело штету милионима пројеката који зависе од ње. то. Скуирес је послао урезивање за цолорс.јс који додаје нови модул америчке заставе, као и имплементацију верзије 6.6.6 факер.јс, која покреће исти деструктивни обрт догађаја.
Саботиране верзије узрокују да апликације непрестано производе слова и симболе странци, почевши од три реда текста који гласе „ЛИБЕРТИ ЛИБЕРТИ ЛИБЕРТИ“. Корисници су очигледно разумели да су библиотеке управо компромитоване, али су били далеко од замишљања да је особа која стоји иза компромиса сам Скуирес.
Да бисте добили представу о обиму штете, библиотека цолорс.јс има имао преко 20 милиона преузимања недељно само на нпм-у а каже се да има скоро 19,000 пројеката који зависе од тога.
Са своје стране, факер.јс је имао више од 2,8 милиона недељно преузимања на нпм-у и преко 2.500 корисника. Као одговор на Скуиресов гест, факер.јс је постао пројекат заједнице.
Фацкер.јс, који је постојао само на ГитХубу док га Скуирес није уклонио раније овог месеца, сада има веб локацију на којој се каже да ће развој библиотеке сада водити нови тим од осам људи. На веб страници се такође помиње уклањање од стране Скуиреса. Према новом тиму, „Скуирес је изиграо трик са заједницом“.
„Пројектом Факер је управљао Марак Скуирес, Ноде ентузијаста и професионалац који се наљутио и поступио злонамерно 4. јануара 2022. Пакет је уклоњен и пројекат је напуштен. Сада смо трансформисали Факер у пројекат који контролише заједница, којим тренутно управља осам инжењера из различитих профила и компанија“, каже се на новом веб-сајту факер.јс. Сквајрс није коментарисао те изјаве на Твитеру. Најавио је да је поправио Загло грешку у ЈаваСцрипт библиотеци цолорс.јс, али није успео да је учита у нпм менаџер пакета.
Од уклањања факер.јс почетком јануара 2022. заједница и други заинтересовани програмери су активно расправљали о овом питању. Неки корисници, с једне стране, показују разумевање за Скуиресов поступак да уклони факер.јс, али настављају да изражавају своје незадовољство овом акцијом.
У ствари, упркос пустоши која је настала, симбол скромног програмера отвореног кода који се супротставља великим, богатим компанијама које профитирају од тога имао је огроман одјек у дискусијама на специјализованим форумима. Штавише, улога ГитХуб-а у овој ствари је такође упитна.
Неки доводе у питање чињеницу да је ГитХуб закључао Скуиресов налог.
„Постоји једна ствар која ме тера да плачем и смејем се. Где је била гаранција квалитета? Да ли аутоматски ажурирате пакете и покрећете регресионе тестове пре него што објавите нову верзију свог софтвера? То је срамотно“, додао је он. Неколико људи је сматрало да је суспензија Скуиресовог налога неразумна јер је то била његова шифра.
ГитХуб је касније одлучио да врати Скуиресов налог, који сада изгледа доступан. Без обзира на то, Скуиресово понашање је поново покренуло питање „претераног ослањања“ на библиотеке трећих страна.
izvor: https://fakerjs.dev/
Оно што још увек не разумем је зашто нису направили „гитхуб“ заснован на блокчејну чији чланови помажу у финансирању пројеката сваки пут када је верзија пројекта проверена квалитета. Где престиж сарадника (активних чланова) који проверавају пројекат зависи од нивоа уочљивих грешака у пројекту, што их чини да зарађују више или мање од криптовалуте, на пример саботирани пројекат где је код проверен не ради оно што би требало сходно функцији пројекта било би веома озбиљно, члан који преузме пројекат, а затим означи да га је верификовао, а да то није урадио, умањиће свој престиж и последично ће његова будућа зарада као верификатора пасти до те мере да се његови вршњаци јављају. То је оно што ми понизно пада на памет.
Програми отвореног кода/слободног софтвера креирани су да задовоље, пре свега, потребе програмера, а због обима кода, на крају користи свима.
Исти програмер је онај који води рачуна да његов сопствени софтвер ради у најосновнијем смислу за шта је створен, а како време одмиче додаје/побољшава делове који су неопходни да би софтвер постао безбедан и тако даље. злоупотребу или неочекивану ситуацију у оперативном систему због изазивања квара.
Све је то разлог зашто није било ентитета за верификацију кода, тај код је радио, а они који су га користили одмах су профитирали, веровали су програмеру јер знају да је по природи програмер тај који највише жели да њихов софтвер добро ради.
Програмер је дошао до тачке у којој је сматрао да није фер да остваре профит и да га не деле са њим, и дао им је до знања.
Компаније које су одлучиле да финансирају ентитет за верификацију кода биле би изложене, прво зато што би показале да су оствариле профит на том софтверу, а друго зато што би показале да никада нису биле спремне да плате главним програмерима, јер делови та добит би ишла другим субјектима, на крају крајева оно што они кажу: шта је твоје, моје је, што је моје моје је, а што припада свима, моје је.