Мицрософт Едге је први Мицрософт-ов претраживач са Линук верзијом.
Далеко од тога да је то добра вест, нестанак Интернет Екплорер-а осиромашује опције корисника када је у питању избор начина навигације. Једна ствар су веб стандарди, са којима се слажу сви учесници мреже, а сасвим друго су де фацто стандарди које намеће онај ко контролише неке од најпопуларнијих веб сервиса и половину тржишта мобилних уређаја.
Овде се не ради о одбрани Мицрософта, у претходни чланак видели смо да није одсечена када је у питању наметање свог учешћа на тржишту. Али цПошто су корисници, конкуренција и регулатори приморали компанију да произведе нову верзију која је прилагођенија веб стандардима, Гоогле-ова монополистичка пракса је приморала да одустане од свог рада и постати једна од компанија које су принуђене да користе Цхроме базу кодова.
Како је био нестанак Интернет Екплорер-а
Трајни успех оперативног система Виндовс КСП и неуспех оперативног система Виндовс Виста значили су да Интернет Екплорер 8, који је укључен у Виндовс 7, треба да буде компатибилан са три оперативна система.
Неке од његових карактеристика су трака фаворита, режим приватног прегледања и заштита тако да када је картица блокирана, то неће утицати на навигацију осталих.
Година 2011. није била ни година Линука на десктопу, али је означила прекретницу у растућем (и присилном) напуштању монополистичког понашања Мицрософта и његовог приступа веб стандардима и отвореном коду.
Интернет Екплорер верзија 9 имала је подршку за неколико ХТМЛ 5 компоненти, побољшану подршку за стилове и бржи Јавасцрипт механизам.
У међувремену, укључио је редизајниран кориснички интерфејс и слојевиту заштиту од малвера.
То је такође био део Мицрософтових напора да уништи Виндовс КСП јер није био компатибилан са овом верзијом.
О Интернет Екплорер-у 10 се врло мало може рећи. Дизајниран је да одговара новом Виндовс 8 интерфејсу и, као признање неуспеха Силверлигхт технологије, укључио је подршку за Адобе Фласх.
Интерфејс Виндовс 8 није свима био по вољи. Мицрософт је објавио редизајнирану верзију познату као Виндовс 8.1. Овај Виндовс је донео најновију верзију Интернет Екплорер-а. Понудио је подршку за екране високе резолуције. Дошао је да подржава ХТТП/2.13 и СПДИ, био је компатибилан са Флекбок-ом и ивицама слика у стиловима, криптографским АПИ-јима и шифрованим медијским садржајем. Поред тога, приказао је титлове у видео снимцима, побољшања у извршавању Јавасцрипт-а и обновљене алате за веб дизајн.
Последња битка и предаја
Као вест да би Виндовс 10 постао познат, Мицрософт изненадио је све најавом Пројецт Спартан, потпуно новог претраживача који би био бржи и интегрисан са Цортана помоћником.
Овај пројекат би био познат, након што Виндовс 10 буде објављен, као Мицрософт Едге. Едге није био компатибилан ни са једном другом верзијом Виндовс-а.
Али, већ је било касно. Едге се никада није померио и Мицрософт је бацио пешкир.
У то време, Редмонд је оптужио Гугл да вештачки погоршава перформансе својих услуга када им се приступа из Мицрософт претраживача. Било истина или не, иБило је немогуће приступити претраживачу, Гмаил-у или документима без наиласка на понуду за преузимање Цхроме-а и обећање да ће се корисничко искуство побољшати нарочито. И, заиста, било је. Гугл се побринуо за то.
У 2018. по угледу на Оперу и Вивалдија, Мицрософт је најавио да ће следећа верзија Едге-а бити заснована на Цхромиум-у, бази отвореног кода Цхроме-а. Прошли су дани када је тржишни удео Интернет Екплорер-а био толико велики да је Европска унија приморала Виндовс да укључи опцију избора подразумеваног претраживача.
Са променом кодне базе дошла је и прва верзија Мицрософт претраживача за Линук. У ствари, Мицрософт је понудио Интернет Екплорер у облику виртуелне машине за програмере, али то није исто.
У сваком случају, то је лоша утеха за нови и, још горе, квази-монопол који веб развој доживљава. Једна компанија одлучује шта корисници могу да користе или не. И, то је превише моћи.
Никада се нисам слагао са монополима. Цхроме је на тржишту већ толико година, да је било доста времена да било ко изађе са још једним бољим претраживачем, а нико то није урадио, да ли је немогуће? да га Цхроме скине, због монопола? Могло би бити да не, монопол је у то време био Интернет Екплорер, зашто га је онда Цхроме избацио? Па, зато што је био много бољи претраживач, поинт балл, то није монопол, то је имати два ц*џона да знаш како да радиш ствари, пошто је Цхроме избацио ИЕ изгледа да ли су прошле године, јер нико није имао свете к*џоне да пусти претраживач који поништава Цхроме и који није монопол, то је незнање да се ствари раде, јер као што је ИЕ наводно био монопол и пао на Цхроме, иста ствар би се могла догодити Цхроме-у, поинт балл. Са Мицрософт-ом исто, зашто се не појави оперативни систем који поништава Виндовс? Немогуће? Не, далеко од тога, али пошто они немају ц*џоне да то ураде, удобније је назвати то монополом. Јасан пример је Андроид који доминира мобилним тржиштем, 8 од 10 мобилних телефона у свету је Андроид, да ли је и то монопол? Па све се зове монопол и тако се засити и за мене нису монопол, они су генијалци. Цхроме је преко ноћи преузео цео свет, нудећи одличне производе огромног квалитета и за мене то није монопол, то је бити геније.
Монопол: то је законска привилегија у којој постоји произвођач или економски агент (који се назива монополиста) који има велику тржишну моћ и једини у датој индустрији има специфичан и диференциран производ, добро, ресурс или услугу.
Проблем је у томе што се компаније попут Гугла називају монополом јер су од када су почеле да нуде свој претраживач, учиниле све што је било могуће преко услуга које нудите као што су Гоогле претрага, Гмаил, Гоогле Воркспаце, итд... како би ове услуге биле компатибилније са вашег претраживача него код остатка конкуренције. У мери у којој су људи почели да користе Гоогле услуге више ради погодности, јер то у основи укључује лозинке, обележиваче, додатке, фотографије, канцеларијски посао, претраживач, е-пошту, итд... И ове услуге су се приказивале и боље радиле у Цхроме-у него у конкуренцији, јер Гугл држи затвореном шифру промена које иначе прави у својим сервисима, што доводи до тога да се суптилни, али досадни кварови дешавају кориснику практично преко ноћи у другим конкурентским производима између интернет претраживача. Нешто о чему се сећам, већ је постојао чланак linuxadictos.
С друге стране, што се тиче оперативних система, не ради се о томе да су Виндовс или Андроид бољи, већ да компаније које стоје иза ових система за ПЦ и Мобиле, као што су Мицрософт и Гугл, склапају уговоре, где уговор обавезује стране да приступе , односно привилегија поседовања неопходне документације за драјвере опреме (било да се ради о рачунару или мобилном уређају према систему), то значи да други развоји као што је Линук морају да се боре да направе бесплатне драјвере (засноване на тестирајући сваки уређај, тумачећи њихове аналогне сигнале да их конвертује у машински код) да раде или док их произвођач ових компоненти не пусти (када више није принуђен уговором).
Дакле, да, постоји монопол, не, не ради се о осредњости, још мање о недостатку генијалности, није у недостатку интереса за укидање ових монопола, није случајност, а још мање због забаве или моде или забаве да постоје покрети у корист слободног софтвера, отвореног кода, па чак и отвореног хардвера. Будући да је потоње највише у пеленама у односу на два прва поменута, то је Привилегија која се добија силом државе јер управо овај ентитет даје „Закон“, то је та класа проблема и ситуација. учинио легалним.
Мало је несолвентно да «Linux Adictos» стати у одбрану Мицрософта и његовог ужасног претраживача који је (пре свега) власнички софтвер. Као корисници слободног софтвера, не маримо за сталну кланицу међу капиталистима који немају чак ни деликатеса да ослободе изворни код (цопилефт) који производе њихови експлоатисани запослени. Јуче је Мицрософт имао монопол, данас Алфабет, сутра Шта год.
Истина је да олигопол није једнак дуополу у овоме једнак монополу. Али из области власничког софтвера они воде рачуна о свом пословању, из области слободног софтвера ми морамо да бринемо о слободном развоју.
Као информативна вест, чланак је у реду, али одатле се мало чини рећи да „нестанак Интернет Екплорер-а осиромашује опције корисника при избору начина за навигацију“. Управо са власничким софтвером, врло је мало тога чиме се може „изабрати како да се креће“, а да се не рачунају све злоупотребе Мицрософта према његовим корисницима.
поздрави
1) Linux Adictos Он ништа не брани. Постоји разлог зашто су чланци потписани.
2) Када сте изабрани за арбитра о томе шта би требало или не би требало да интересује кориснике софтвера отвореног кода?
3) Осим Фирефок-а и неких деривата, сви претраживачи отвореног кода су се одлучили за Цхромиум. То што постоји алтернатива, чак и ако је искључива, боље је него да нема алтернативе.
Како си,
1) Чини ми се као сива/дискутабилна област. Да Linux Adictos објави нешто што произведе правну реакцију, неће бити битно да је чланак неко посебно потписао, постојаће заједничка одговорност, између осталог и зато што сваки медиј има оно што се зове уређивачка линија итд. Али добро, вреди појаснити да ово није став Linux Adictos али искључиво за уредника белешке.
2) Претпостављам да је то реторичко питање, разумем да није потребно одговарати на њега.
3) За почетак, да је алтернатива власничком софтверу други власнички софтвер, са једне тачке гледишта, то је еквивалентно томе да нема алтернативе (то је као да морате бирати да ли ћете бити ударени бичем или гуменом траком ...), али, што је још важније, и сами сте управо истакли да *већ постоји алтернатива* (Фирефок и деривати), тако да не само да нема потребе да браните власничке „алтернативе“, већ има смисла да се гурати праве бесплатне алтернативе, као што је случај са Фирефок-ом, СеаМонкеи-ом, ПалеМоон-ом, ВатерФок-ом, сурфовањем, Фалкон-ом, Конкуерор-ом, Епипхани/Веб, еолие-ом, Танграм-ом, кутебровсер-ом,… У основи све оне које су базиране на Гецко-у, Кт/ВебКит-у/ГТК-у, итд., односно мотори који нису Блинк.
Тамо можете видети поређане по 'лаиоут енгине': https://en.wikipedia.org/wiki/Comparison_of_web_browsers#General_information
Такође тамо: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_web_browsers#Graphical
Поздрав!