ЛибреОффице вс. ОпенОффице: ко ће добити битку између ових канцеларијских пакета на Линуку?

Што се тиче канцеларијских пакета, морамо се предати доказима, половини, и прихватити да је Мицрософт Оффице најбољи. То је зато што постоји већ дужи низ година, због чега су га сви користили и, ако желимо да се уверимо да нема проблема са компатибилношћу приликом дељења, морамо да користимо пакет компаније коју води Сатиа Наделла . Можемо да користимо Оффице на Линуку, где је најбоља опција коришћење њихове веб услуге оффице.цом, али можемо и да користимо ЛибреОффице или ОпенОффице. Проблем је: који ћу изабрати и зашто?

Ово је питање које многи од вас постављају и у овом чланку ћемо покушати да их све уклонимо. Узимајући у обзир део или све оно што ћу објаснити у наставку, видим барем јасног победника на оперативним системима Линук о чему говори овај блог. Ако сте корисници Виндовс-а или мацОС-а, рекао бих да вам то практично није важно, мада постоје и разлози да одаберете једну од опција у односу на другу. Започећемо са објашњавањем зашто постоје две могућности онога што се чини као исти софтвер.

ЛибреОффице и ОпенОффице код за дељење, отворен у оба случаја

Могло би се рећи да је оригинална верзија ОпенОффице, али били бисмо помало неодређени. Назван је оригинални софтвер СтарОффице, коју је Сун Мицросистемс купио крајем прошлог века, 1999. Убрзо након тога, компанија је конвертовала код софтвера у отворени извор, а касније је променила име у ОпенОффице које сви знамо. ОпенОффице је прешао у руке неколико запослених и волонтера компаније Сун Мицросистемс.

Још 2011. године, Орацле је купио Сун Мицросистемс, у основи да би уништио пројекат, или барем тако звучи кад узмете у обзир да је променио име у Орацле ОпенОффице да би створио забуну међу корисницима. Као да то није било довољно, касније је прекинуо пројекат. Добра вест је да су људи који су радили на ОпенОффице креирали ЛибреОффице, канцеларијски пакет који је заснован на ОпенОффице.орг код.

Крај ове приче је добро познат: већина Линук дистрибуција прешла је на ЛибреОффице. Када се чинило да је ОпенОффице проречена смрт, Орацле је поклонио свој бренд Апацхеу, који је и даље одржавао ОпенОффице до данас и оно што данас знамо заправо се зове Апацхе ОпенОффице.

Добро: а како се разликују ЛибреОффице и ОпенОффице?

Разлике су минималне. Као што смо већ објаснили, оба се заснивају на ОпенОффице.орг коду, тако да су промене упоредиве са променама између Цхромиум-а и Цхроме-а: минималне промене, проблеми са лиценцирањем, инсталација итд.

Да, неке ствари су јасније: тешкаши који су држали ОпенОффице отишли ​​су у ЛибреОффице, што је резултирало друга се развија брже од прве, такође лансирајући већи број и чешћа ажурирања.

Претходне слике су пример разлика које налазимо када користимо обе опције. То је Вритер, уређивач текста еквивалентан Мицрософт Ворд-у, када се подразумевано отвори. Узорак ЛибреОффице много чистији интерфејс од ОпенОффице-а, иако се опције или алати могу отворити и били би готово исти.

ЛибреОффице ће бројати речи у реалном времену, а да не мора ништа да предузме, док ће ОпенОффице то учинити ако мало разгледамо његове опције. У основи, и у програму Вритер и у осталим програмима разлике су у томе како су радије приказивали информације Од почетка

Оно што се може учинити у ЛибреОффице-у, а што се не може у ОпенОффице-у, јесте интегрисање или уграђивање докумената, што чини документ сличним на било ком оперативном систему. И да ли је то ЛибреОффице може брже да врши промене него ОпенОффице за питање лиценцирања које ћемо објаснити у наставку.

Исти код, различите лиценце

Апацхе ОпенОффице користи сопствену лиценцу ваше компаније (Апацхе), док ЛибреОффице користи двоструку лиценцу ЛГПЛв3 и МПЛ. Не улазећи у детаље, ово у преводу значи ЛибреОффице може преузети код из ОпенОффице-а и уградити га у ваш софтвер, али Апацхе то не може учинити да га дода у ваш канцеларијски пакет. ЛибреОффице развија и подржава већа заједница од ОпенОффице, тако да ће све ново доћи до опције „Либре“ пре опције „Опен“. А када ОпенОффице има добру идеју и уврсти је у свој софтвер, ова тема лиценцирања омогућава „Либре-у“ да је одмах копира и дода у свој, користећи исти код без проблема са ауторским правима.

Ко добија меч?

Као корисник Линука, врло сам јасно рекао: ЛибреОффице побеђује са КО. Његова већа заједница програмера омогућава вам да пре додате функције и уживате у већој подршци и ажурирањима. Поред тога, све ново што ОпенОффице уведе биће ИСТО у ЛибреОффице-у, пре него касније.

Такође вреди обратити пажњу на то како се инсталира софтвер: en За већину Линук оперативних система подразумевано је инсталиран „Фрее“, па нећемо морати ни сами да га инсталирамо. С друге стране, да бисмо инсталирали ОпенОффице на оперативне системе као што је Убунту, на пример, морамо да идемо на ваш преузмите веб страницу, преузмите датотеку са гомилом ДЕБ пакета, унесите наредбу за инсталирање софтвера, унесите другу наредбу за инсталацију интеграције, а понекад се чак и не појављује као инсталирана у менију апликација (недавно ми се десило да радим тест ).

ЛибреОффице се налази у подразумеваним спремиштима за многе Линук оперативне системе, тако да га можемо инсталирати из различитих софтверских центара тако што ћемо направити неколико кликова. Наравно, ако желимо да инсталирамо најновију верзију у тренутку покретања, систем за инсталацију биће сличан оном у ОпенОффице-у. Ствари се мало мењају ако смо корисници Виндовс-а или мацОС-а, углавном зато што су оба апартмана инсталирана на исти начин. Оно што се не мења је када се свака ажурира и додају нове функције, као и добијена подршка.

Треба имати на уму и то да имати важну компанију иза себе може прерасти у спонзорства, која то може значити да софтвер захтева да ОпенОффице ради (нпр: Преводилац соли). Логично, ако пронађемо нешто на чему мора бити инсталиран ОпенОффице, ово ће бити једина ваљана опција.

Који од њих више волите: ЛибреОффице или ОпенОффице?