Почетком месеца објавили смо белешку 30. годишњице објављивање прве веб странице, чињеница која је несумњиво обележила историју и коју сам одувек помало повезивао са Линуксом, будући да су и објављивање прве веб странице, као и први прототип језгра Линукса ишли руку под руку, будући да су оба објављена исте године.
Од тада 25. августа 1991, након пет месеци развоја, 21-годишњи студент Линус Торвалдс ад у конференцијском позиву цомп.ос.миник Радио сам на радном прототипу новог оперативног система Линук, за које је завршена преносивост басх 1.08 и гцц 1.40. Ова прва јавна верзија језгра Линука објављена је 17. септембра.
Кернел 0.0.1 је био 62 КБ у компримованом облику и садржавао је око 10 хиљада редова изворног кода који у поређењу са данашњим Линук језгром има више од 28 милиона редова кода.
Према студији коју је 2010. наручила Европска унија, приближни трошкови развоја пројекта сличног савременом Линук језгру од нуле били би више од милијарде долара (израчунато када је језгро имало 13 милиона линија кода), према друга процена на више од 3 милијарде.
Мало о Линуку
Линук кернел инспирисан је оперативним системом МИНИКС, што се Линусу није свидело са његовом ограниченом лиценцом. Касније, када је Линук постао познат пројекат, зли покушали су да оптуже Линуса за директно копирање кода неких МИНИКС подсистема.
Аутор МИНИКС -а је одбио напад, Андрев Таненбаум, који је задужио ученика да детаљно упореди Миник код са првим јавним верзијама Линука. Резултати студије су показали присуство само четири занемарљива подударања блока кода због ПОСИКС и АНСИ Ц захтева.
Линус првобитно помислио да језгро назовем Фреак, од фрее, фреак и Кс (Уник). Али језгро је добило име "Линук" лаком руком Арија Леммкеа, који је, на Линусов захтев, ставио језгро на универзитетски ФТП сервер, именујући директоријум са датотеком не "фреак", како је то захтевао Торвалдс, већ "линук".
Значајно је да је предузетнички предузетник Виллиам Делла Цроце успео да заштити Линук и желео је да наплати ауторске накнаде с временом, али се онда предомислио и сва права на жиг пренео на Линус. Званична маскота језгра Линука, Тук пингвин, изабрана је на такмичењу одржаном 1996. Име Тук означава Торвалдс УниКс.
Што се тиче раста кернела у последњих 30 година:
- 0.0.1 - септембар 1991., 10 хиљада редова кода
- 1.0.0 - март 1994., 176 хиљада редова
- 1.2.0 - март 1995., 311 хиљада редова
- 2.0.0 - јун 1996., 778 хиљада редова
- 2.2.0 - јануар 1999, 1,8 милиона линија
- 2.4.0 - јануар 2001, 3,4 милиона линија
- 2.6.0 - децембар 2003., 5,9 милиона линија
- 2.6.28 - децембар 2008., 10,2 милиона линија
- 2.6.35 - август 2010., 13,4 милиона линија
- 3.0 - август 2011, 14,6 милиона линија
- 3.5 - јул 2012., 15,5 милиона линија
- 3.10 - јул 2013., 15,8 милиона линија
- 3.16 - август 2014., 17,5 милиона линија
- 4.1 - јун 2015, 19,5 милиона линија
- 4.7 - јул 2016., 21,7 милиона линија
- 4.12 - јул 2017., 24,1 милиона линија
- 4.18 - август 2018, 25,3 милиона линија
- 5.2 - јул 2019, 26,55 милиона линија
- 5.8 - август 2020, 28,4 милиона линија
- 5.13 - јун 2021, 29,2 милиона линија
Што се тиче развоја и вести:
- Септембар 1991: Линук 0.0.1, прво јавно издање које подржава само и386 ЦПУ и покреће се са дискете.
Јануар 1992: Линук 0.12, код се почео дистрибуирати под лиценцом ГПЛв2 - Март 1992: Линук 0.95, пружа могућност покретања Кс Виндов Систем, подршку за виртуелну меморију и замену партиција, а појављују се и прве СЛС и Иггдрасил дистрибуције.
- У лето 1993, основани су Слацкваре и Дебиан пројекти.
Март 1994: Линук 1.0, прва званично стабилна верзија.
Март 1995: Линук 1.2, значајно повећање броја управљачких програма, подршка за Алпха, МИПС и СПАРЦ платформе, проширење могућности мрежног стека, појава филтера пакета, подршка за НФС. - Јун 1996: Линук 2.0, подршка за вишепроцесорске системе.
- Јануар 1999: Линук 2.2, повећана ефикасност система управљања меморијом, додата подршка за ИПв6, имплементација новог заштитног зида, представљен је нови звучни подсистем
- Фебреро де КСНУМКС: Линук 2.4, подршка за системе са 8 процесора и 64 ГБ РАМ-а, Ект3 датотечни систем, УСБ, подршка за АЦПИ.
- Децембар 2003: Линук 2.6, подршка за СЕЛинук, алати за аутоматско подешавање језгра, сисфс, редизајнирани систем за управљање меморијом.
- У септембру 2008, формирана је прва верзија Андроид платформе заснована на Линук језгри.
- У јулу 2011. након 10 година развоја гране 2.6.к извршен је прелазак на нумерацију 3.к.
- У КСНУМКС, Линук 4.0, број гит објеката у спремишту је достигао 4 милиона.
- У априлу КСНУМКС-а, Превазишао сам баријеру од 6 милиона гит-цоре објеката у спремишту.
- У јануару 2019. год, формирана је грана језгра Линука 5.0.
- Објављено у августу 2020. кернел 5.8 је био највећи по броју промена свих језгара током читавог века трајања пројекта.
- У КСНУМКС, код за развој управљачких програма језика Руст додат је следећој грани језгра Линука.