Nakon godinu dana razvoja, najavljeno je lansiranje nove verzije operativnog sistema Redox 0.5, koji Njegov glavni fokus je da se njegov razvoj koristi jezikom Rust i konceptom mikrozrna.
Razvoj projekta distribuiraju se pod besplatnom MIT licencom. Za testiranje u VirtualBox-u ili QEMU-u, nude se određene slike pokretanja za svaku od njih.
Korisničko okruženje Redoxa temelji se na Orbital GUI-u pokrenutom na Waylandu. Netsurf se koristi kao web pretraživač.
O Redoxu
Operativni sistem koristi koncept mikrozrcala, gdje je na razini zrna omogućena samo interakcija između procesa i upravljanja resursima a sva druga funkcionalnost prenosi se na biblioteke koje mogu koristiti i jezgra i korisnički agenti.
sve kontroleri se izvode u korisničkom prostoru u zaštićenim okruženjima s pijeskom. Radi kompatibilnosti sa postojećim aplikacijama, osiguran je poseban POSIX sloj koji vam omogućava pokretanje mnogih programa bez prenošenja.
redoks je razvijen prema filozofiji Unix, posuđujući neke ideje iz SeL4, Minix i Plan 9.
Sistem koristi princip "sve je URL".
Na primjer, URL "log: //" može se koristiti za bilježenje, interakciju između procesa "bus: //", mrežnu interakciju "tcp: //" itd.
Moduli koji se mogu implementirati u obliku upravljačkih programa, proširenja jezgra i korisničkih agenata mogu registrirati svoje rukovatelje URL-om, na primjer, možete napisati modul za pristup U / I portovima i vezati ga za URL "port_io: / /", koje možete koristiti za pristup portu 60 kroz otvaranje URL-a "port_io: // 60".
Projekt takođe razvija sopstvenog menadžera serije, skup standardnih uslužnih programa (binutils, coreutils, netutils, extrautils), naredbena ljuska "ion", vodov natrijumski uređivač teksta, mrežni stog i sistem datoteka TFS razvijen na temelju ideja ZFS-a. ).
Konfiguracija je postavljena na Toml jeziku. Sistem trenutno podržava upotrebu na x86_64 procesorima sa VBE-kompatibilnom grafičkom karticom (nvidia, intel, amd), AHCI pogonima i mrežnim karticama zasnovanim na čipovima E1000 ili RTL8168.
Glavne novine Redox-a 0.5
Izdanje nove verzije Redox 0.05 dolazi s nekim inovacijama od kojih u prvom redu možemo istaknuti samu Relibc standardnu C biblioteku, napisanu u Rustu.
Relibc je pozicioniran kao prenosiva implementacija C standardne biblioteke, usklađena s POSIX-om i sposobna raditi ne samo na Redoxu, već i na distribucijama zasnovanim na Linuxu.
Prethodno na Redoxu, račvanje biblioteke newlib iz projekta Cygwin Koristila se kao standardna biblioteka, ali nije bila prilagođena programerima u smislu sigurnosti i više platformi. U trenutnoj fazi razvoja, Relibc je već daleko superiorniji od newlib funkcionalnosti.
Uz ovo u Redoxu 0.5 novi bootloader-coreboot i bootloader-efi su pripremljeni za coreboot i EFI, na osnovu kojih su formirane boot slike.
Biblioteke za rad s EFI napisane su u Rustu i početnom kodu (nosivost za coreboot) u Rustu. Punjači se mogu koristiti odvojeno od Redoxa i u drugim projektima.
Sistem upravljanja događajima redizajniran je kako bi pružio ispravnu podršku za odabir i pozivanje poziva.
Od ostalih vijesti koje se mogu istaknuti u najavi ove nove verzije nalazimo:
- Implementirana je puna podrška za funkcije mapiranja memorije (mmap).
- Dodana je podrška za Pthreads i predloženi su dodatni sistemski pozivi za obradu signala.
- Poboljšana LLVM podrška, omogućavajući sastavljanje rustc i Mesa (c llvmpipe).
- Zahvaljujući prelasku na novu sistemsku biblioteku, postignuta je podrška za mnoge nove aplikacije.
- Ukupno su dodana 62 nova paketa.
Za ugradnju u Redox već postoje paketi spremni za upotrebu s bibliotekama SDL2, ffmpeg, cairo, gstreamer, pcre, glman, libiconv, libsodium i gettext, skup kompajlera, implementacija OpenGL-a, aplikacija OpenGL, Vcckv Mesa, scummvm emulatori, doscites i običaji i aplikacija OpenGL u svom setu. Nukem 3D), openttd i FreeDoom.