Distribucije zasnovane na Linux kernelu su najpopularnija alternativa otvorenog koda za Windows ili macOS. U ovom postu ćemo vidjeti jednostavan uvod u FreeBSD univerzum.
Od ostalih alternativa otvorenog koda koji nisu Linux, BSD derivati su možda najkompletniji u smislu funkcionalnosti, sigurnosti, hardverske kompatibilnosti i broja aplikacija.
Poreklo FreeBSD univerzuma
Za razliku od Linuxa, koji je od početka bio rekonstrukcija Unixa koju je izveo Linus Torvalds, xBSD sistemi su direktni naslednici operativnog sistema koji je razvila Bell Laboratories. Veza je preko verzije Unixa koju je krajem XNUMX-ih razvio tim programera na Univerzitetu Kalifornije u Bekerleyu. U početku je to bila verzija Bella sa nekim dodacima, ali kada je AT&T, matična kompanija laboratorija, počela da je komercijalizuje, Bekerleyjevi su počeli da zamjenjuju vlasničke komponente svojim vlastitim kodom.
Devedesetih godina BSD je objavio Net2 verziju, koja se može smatrati prvim operativnim sistemom otvorenog koda, samo što taj termin još nije bio izmišljen. Iako nije bio u skladu sa četiri slobode slobodnog softvera, njegova licenca je bila dovoljno otvorena da omogući distribuciju sa ili bez modifikacija i slobodan pristup izvornom kodu.
Uspjeh je bio toliki da je doveo do unakrsnih tužbi između Unix Systems Labs-a (koji je stekao prava AT&T-a na Unix) i Univerziteta u Kaliforniji. Do trenutka kada su sklopili dogovor 'XNUMX, kompanije su bile previše uplašene da ih koriste i na kraju su se okrenule Linuxu.
Još jedna razlika koja je doprinijela popularnosti Linuxa među programerima je ta što je GNU licenca zahtijevala besplatnu distribuciju izvornog koda izvedenih proizvoda dok BSD nije. Međutim, ovo je trebalo da stimuliše kompanije da kreiraju komercijalni softver.
FreeBSD
Godine 1993. dva programera su portirala Net 2 za Intel 80386 procesore. Bio je poznat kao 386BSD i, kako su njegovi korisnici smatrali da razvoj nije bio dovoljno brz, kreirali su vlastitu viljušku poznatu kao FreeBSD, izdanje je podržala kompanija pod nazivom Walnut Creek koja je ugostila novi operativni sistem na svojim serverima, distribuirala ga na CD-u i objavila referentne priručnike.
Ubrzo nakon objavljivanja prve verzije, programeri su bili prisiljeni zamijeniti određene dijelove Net2 koda za koje je sporazum između Kalifornijskog univerziteta i Novella utvrdio da su vlasništvo potonjeg. Novell je imao prava na Unix System Labs.
Projekat je trenutno pod kontrolom FreeBSD fondacije.
Jednostavan uvod u FreeBSD univerzum
Cilj FreeBSD projekta je da obezbedi softver za svakoga kome je potreban bez ikakvih obaveza, iako je kod uključen pod GPL i LGPL licencama koje postavljaju ograničenja u smislu da besplatna dostupnost izvornog koda bude obavezna.
Za razliku od Linux distribucija koje uključuju jezgro Linuxa i druge alate (obično razvijene od strane GNU projekta), FreeBSD je distribucija pod potpunom kontrolom distribucije.
Međutim, njegova instalacija nije tako prijateljska kao Linux Mint, Ubuntu ili Manjaro, srećom postoje neke alternative koje nam omogućavaju da upoznamo neke od njegovih karakteristika. možemo spomenuti:
- NomadBSD: Koncentrisan je za korištenje u načinu rada uživo sa drajva. Možete ga koristiti kao normalan operativni sistem, za oporavak podataka ili da vidite da li će vaš hardver raditi sa FreeBSD-om jer uključuje automatski detektor hardvera. Njegove prednosti su što ima omogućenu postojanost (promjene ostaju kada je računar isključen) i ima niske hardverske zahtjeve (1.2GHz CPU i 1GB RAM-a).
- GhostBSD: Možda jeste najbolji izbor za one koji dolaze iz Linuxa jer koristi MATE desktop i dolazi s izborom najčešćih besplatnih i open source softverskih naslova među 30 hiljada drugih naslova.