Početkom mjeseca objavili smo bilješku o 30. godišnjici objavljivanje prve web stranice, činjenica koja je nesumnjivo obilježila historiju i za koju sam uvijek bio u maloj vezi s Linuxom, budući da su i objavljivanje prve web stranice, kao i prvi prototip Linux kernela, išli ruku pod ruku, budući da su oba objavljena iste godine.
Od tada 25. avgusta 1991, nakon pet mjeseci razvoja, 21-godišnji student Linus Torvalds ad u konferencijskom pozivu comp.os.minix Radio sam na radnom prototipu novog operativnog sistema linux, za koje je završena prenosivost bash 1.08 i gcc 1.40. Ova prva javna verzija Linux kernela objavljena je 17. septembra.
Kernel 0.0.1 je bio 62 KB u komprimovanom obliku i sadržavao je oko 10 hiljada redova izvornog koda koji u odnosu na današnje Linux jezgro ima više od 28 miliona redova koda.
Prema studiji koju je 2010. naručila Europska unija, približni troškovi razvoja projekta sličnog modernom Linux kernelu od nule iznosili bi više od milijardu dolara (računato kada je jezgro imalo 13 milijuna linija koda), prema druga procjena na više od 3 milijarde.
Malo o Linuxu
Linux kernel inspirisan je operativnim sistemom MINIX, što se Linusu nije svidjelo s njegovom ograničenom licencom. Kasnije, kada je Linux postao poznat projekat, zli pokušali su optužiti Linusa za direktno kopiranje koda nekih MINIX podsistema.
Autor MINIX -a je odbio napad, Andrew Tanenbaum, koji je naručio studentu detaljno poređenje Minix koda sa prvim javnim verzijama Linuxa. Rezultati studije pokazali su prisutnost samo četiri zanemariva podudaranja kodnog bloka zbog POSIX i ANSI C zahtjeva.
Linus izvorno pomislio da jezgro nazovem Freax, od free, freak i X (Unix). Ali kernel je dobio ime "Linux" lakom rukom Arija Lemmkea, koji je, na Linusov zahtjev, stavio jezgru na univerzitetski FTP server, imenujući direktorij s datotekom ne "freax", kako je Torvalds tražio, već "linux".
Posebno, preduzetnički preduzetnik William Della Croce uspio je zaštititi Linux i htio je prikupljati autorske naknade s vremenom, ali se onda predomislio i sva prava na zaštitni znak prenio na Linus. Službena maskota jezgre Linuxa, Tux pingvin, odabrana je na takmičenju održanom 1996. godine. Naziv Tux znači Torvalds UniX.
Što se tiče rasta kernela u posljednjih 30 godina:
- 0.0.1 - septembar 1991., 10 hiljada redova koda
- 1.0.0 - mart 1994., 176 hiljada redova
- 1.2.0 - mart 1995., 311 hiljada redova
- 2.0.0 - jun 1996., 778 hiljada redova
- 2.2.0 - januar 1999, 1,8 miliona linija
- 2.4.0 - januar 2001, 3,4 miliona linija
- 2.6.0 - decembar 2003., 5,9 miliona linija
- 2.6.28 - decembar 2008., 10,2 miliona linija
- 2.6.35 - avgust 2010., 13,4 miliona linija
- 3.0 - avgust 2011., 14,6 miliona linija
- 3.5 - jul 2012., 15,5 miliona linija
- 3.10 - jul 2013., 15,8 miliona linija
- 3.16 - avgust 2014., 17,5 miliona linija
- 4.1 - jun 2015., 19,5 miliona linija
- 4.7 - jul 2016., 21,7 miliona linija
- 4.12 - jul 2017., 24,1 miliona linija
- 4.18 - avgust 2018., 25,3 miliona linija
- 5.2 - juli 2019., 26,55 miliona linija
- 5.8 - avgust 2020., 28,4 miliona linija
- 5.13 - jun 2021., 29,2 miliona linija
Što se tiče razvoja i vijesti:
- Septembar 1991: Linux 0.0.1, prvo javno izdanje koje podržava samo i386 CPU i pokreće se s diskete.
Januar 1992: Linux 0.12, kôd se počeo distribuirati pod GPLv2 licencom - Mart 1992: Linux 0.95 pruža mogućnost pokretanja X Window System, podršku za virtualnu memoriju i zamjenu particija, plus prve SLS i Yggdrasil distribucije.
- U ljeto 1993, osnovani su Slackware i Debian projekti.
Mart 1994: Linux 1.0, prva službeno stabilna verzija.
Mart 1995: Linux 1.2, značajno povećanje broja upravljačkih programa, podrška za Alpha, MIPS i SPARC platforme, proširenje mogućnosti mrežnog steka, pojava filtera paketa, NFS podrška. - Jun 1996: Linux 2.0, podrška za višeprocesorske sisteme.
- Januar 1999: Linux 2.2, povećana efikasnost sistema upravljanja memorijom, dodana podrška za IPv6, implementacija novog vatrozida, predstavljen novi zvučni podsistem
- Febrero de 2001: Linux 2.4, podrška za sisteme sa 8 procesora i 64 GB RAM-a, Ext3 datotečni sistem, USB, podrška za ACPI.
- Decembar 2003: Linux 2.6, SELinux podrška, alati za automatsko podešavanje jezgra, sysfs, redizajnirani sistem za upravljanje memorijom.
- U septembru 2008, formirana je prva verzija Android platforme zasnovane na Linux jezgri.
- U julu 2011. nakon 10 godina razvoja grane 2.6.x, napravljen je prijelaz na numeriranje 3.x.
- U 2015, Linux 4.0, broj git objekata u spremištu dostigao je 4 miliona.
- U aprilu 2018, Prevazišao sam barijeru od 6 miliona git-core objekata u spremištu.
- U januaru 2019, formirana je grana jezgre Linux 5.0.
- Objavljeno u avgustu 2020. kernel 5.8 je bio najveći u pogledu količine promjena svih kernela tokom čitavog vijeka trajanja projekta.
- U 2021, kôd za razvoj upravljačkih programa jezika Rust dodan je sljedećoj grani jezgre Linuxa.